U Somboru pedeset i neke pamtim dobro, ko jucer se zbilo sankama smo dosli sa salasa ic' cemo na bunjevacko prelo
Poklade su, njive su pod snigom a na prelu nebrojeno svita svi mirisu na jabuke rane i na ciste sobe podmazane
Tolko lipih cura i momaka ja ne vidjeh nigdje u zivotu sastali se da se provesele da se vide i da se zagrle
Mrak se spusti, zavjesa se dize na bini se zasijase zice dosli su nam najmiliji gosti tamburasi cak iz Subotice
Nema vise tu sta da se prica u grlima svaka ric tad staje jer najbolji tamburasi svita bjese drustvo Tumbas Pere Haje
Zaigrase divojke i momci u najlipsu nosnju obuceni jos je lipse to kolo momacko kad ga igra srce bunjevacko
Po ponoci svi smo jedno bili dobro vino utrnilo svice igralo se i pivalo tako ko da niko nikad umrit' nece
A sa strane posidale nane glede, paze, broje vise puta kol'ko ih je doslo iz Lemesa iz Bajmoka i iz Tavankuta
Zora svice, njive su pod snigom a na prelu nebrojeno svita svi mirisu na jabuke rane i na ciste sobe podmazane
Sve dok bude salasa i Backe sve dok pisma i tambura traje najboljega tamburasa svita bit ce ime Tumbas Pere HajeTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
