Zvuci tišine, ponovo naviru Kroz usamljenu noć, oni plutaju A oko njih samo zvezde sjajne čiji osmeh čuva čudne tajne
Sve se opet pretvorilo u purpur, I nebo i noć i vreme Ostade samo senka a svetlost, utišala se
Ni jedna zvezda, ime joj ne zna Ni jedno nebo, krila njena A ja umirem od njenih pogleda Zvezdana prašina na njenim obrazima
U mraku, nazirem oka dva dva nestvarna noćna bisera A ona kroz mene streljaše dubinom svojom zovu me
Slušam te opet, jedina moja Vidim te u magli purpurnih boja Kako mi šapućeš pesmu staru, Dok me kupaš ka zvezdanom čaru
Ni jedna zvezda, ime joj ne zna Ni jedno nebo, krila njena A ja umirem od njenih pogleda Zvezdana prašina na njenim obrazima
Naspram mene sada stoji hladna tiha i čudesna, moja senka Nevidljiva bol napušta me sad, a za njom odoše i sreća i jad Ostadoh začudjen i sam, sa lepotom onoga što jesam
Hladan vetar, kosu joj mrsi Dva crna oka, k'o biseri sjajni A ja umirem od njenog dodira Zvezda sjaj u njenim očimaTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
