Iznad mislenih tokova
Preko emocionalnih vulkana
Uzdižem se, kao neosvojiva tvrđava
Izvan logickog pojimanja,
Ucrtanih granica
Postojim, među olujnim oblacima
Nebo koje nikada ne miruje, zove me
Tišina koja prožima postojanje, sveopšta je
Nema je suština
Kao voda duboka i mirna
Bezmislena i bezosećajna
Kroz vode njene,
treperi se sjaj oka
tihog posmatrača
Kroz pukotine skrame
Iluzije uma
Promalja se svetlost
Pali u srcu plamen
Duvajte vetrovi hladni
jer zove me moj odraz tamni
moj brat i moja senka
jedna suština, jedna razlika
U nepoznato stremim sad
Tihi posmatrač ja jesam
Prema kulama dalekim ja hodam
Ogrnut tišinom koju prožimam
Oci moje sjaje kao zvezde
I gledam u sve što jeste
Kroz vode mirne, vidim sve što nije
Tišina paradoksa, ispunjava moje biće
Znam da smrtan nikad bio nisam
Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa. |
|
