Crna pustinja, pogled seže do mračnog horizonta Gde se nebo, još crnje, sa zemljom spaja u jedno Iako nazire se međ’ njima granica Sve izgleda kao beskrajna crna zavesa Crna pustinja sna, do tada nikad viđena Tiha, tinjajuće spokojna Negde duboko tako poznata Odzvanjajući eho nečujnog poziva Otkriće tajnu zbog čega ovde doveden sam Uzdiže se krvavo crveni prsten Meseca Novog Duboko u sebi osećam pogled oka tvog Vidim Mesec u snovima Što bezuslovnom ljubavlju tvojom isijava Dok duša pleše s lepotom i stravom A telo se klanja od beskrajnog poštovanja Ja mogu da vidim sve, posredstvom svetlosti tvoje Dolaziš mi kroz veo sna da obasjaš dubine moga srca Mesecom mi pokazuješ puteve k’ tebi Prvo znamenje dođe jasno kroz čudne i teške snove Nečujni glas tvoj oduvek me zove I svaki naredni put kada bih hodao snovima čudnim Nečujan glas tvoj bih pratio, osećao se sasvim budnim Drhtanje straha i divljenja do same srži bivstva me prožima A neizmerna sreća obuzima, znam, gledaš me kroz mesec u snovima Jedina, bezimena, tvoje oko je mesec u mojim snovimaTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
