besede gluvima, viškove ludila neretko bacim u stih oni pak krenu da grade poemu ako nabasaš na njih glavu obori, oči zatvori nema tu misli od meda sikću guje, besne oluje, smrt se u oči gleda aveti srču duše u grču zverinje rastrglo žal vreba sablast koja ti začas namakne omču o vrat ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton zagrobno nem smisao njen leži pod kamenom
ova se pesma samo kriči jer takva zloslutniku liči moćan otrov, mala doza jede sporo k‘o nekroza tupa britva mrzovolje dušu kinji, dušu kolje ni sam đavo ne bi mog‘o bolje
besede gluvima, viškove ludila smutim pa prospem u stih sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug šapat u paprat, napred pa nazad bezvoljno silujem rime iz pera cure mučne figure nikad im dosta crnine ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton zagrobno nem smisao njen leži pod kamenomTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
