Kiše padaju, evo već stoti dan Smišljam oblake kako da oteram Prizivam vračeve drevnih plemena da zajedno sa njima otpevam molitvu za sunce, makar neonsko Samo se bojim da ne pokleknem i promuknem, Na ivici sam snage Hvala na višku inspricaije U mom gradu je glupo voziti skejt Ja sam fabrička greška generacije Dovoljno pametan, šteta previše slep "Moji su drugovi biseri rasuti" zauvek... Sanjam talase obalskih mirisa i parče neba gde gde je mesec uvek pun mesto na kome više neću biti usamljen Nikad niko neće moći da oduzme Stvarno se bojim da se neko ne usudi i pokuša da me probudi Da dirne prljavom rukom u jedino što je ostalo Pucaću u grudi!Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
