Duh prokletnika daleko luta
di nikada nije sam...
Duboko, duboko doli
tu pod ovin okriljen...
Mora, korijen, stine
i jedan grih pod rebrima...

Iman jednu sviću tamo vani...
I vitar ju nikad nije taka...

I ko noćas sniva daleki san
ove noći nestanka...
Nekakvo svitlo i zvon
sve za uru najraniju...
Duboko, duboko doli
vitar šapće otajstvo...

Sićan se jednon
tamo pod onin okriljen
di noć se dizala, nikad padala...
Sakria san draču...
Što u vene...
Što u krunu...

Za vene više ne znan...
Ali kruna je di i onda...

Ipak vene obiđen, ne i krunu...
U nekin čudnin morama, korijenju i stinama...

Vitar iako živ, zauvik u kamenin strijama...
Takav jedan smiraj i vitar desetkuje lug...

---

Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.