Sitni je sat, svi već možda spavaju. Svjetlo u njenoj sobi, valjda je još tu. Misli mi lete, čizme zvone asfaltom, još malo bit ću gore, stajat ću pred njom.
Da, opet ja, opet nekako sam.
Možda kažem krivu riječ, možda nestanem kad izađe, kaže: „Mali dosta je. I kave gluposti mi pišeš svaki dan perverzne priče, nisi normalan.“
Ma da, opet ja, opet nekako sam.
Ona otvara, svila je prozirna i opet gubim dah i rekoh samo - ah. I dok me gledala krv mi se ledila onda me zgrabila, k'o pošašavila. Koja luda noc!Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
