Kroz snijeg i samoću kročim svoj put Nade u ljudsko biće ja više nemam Nek' se sretnu s đavlom, sa svojih 1000 izdaja Milost i povjerenje moje srce više ne poznaje
Ni radost ni tuga više nemaju smisla Ostaje samo hladan krajolik Tragika biva stvar prošlosti, više se nema što pokopati Noć dobiva blagotvornu moć, Sunce ne skida svoj blagi osmijeh Odvojen sam od ljudskog, to moja je sloboda Prijatelj sam u društvu spokoja i hladnoće
Ništa ne negiram, ali ne dajem vam vrijednost Najgora je vrsta, ah nažalost, ova kojoj pripadam Utopite se u suzama svojim, ili kličite od radosti, meni je svejedno Ali natrag u komediju i odvratnost vaše igre ja za živu glavu više se ne vraćamTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
