Ipak ne znaš ni sama kad, nemir udje u život tvoj. Odlazi on, hladno ostavlja te samu.
Nijemo odlaziš ko poslušno pseto, tiho, u svoj kut, gušeći plač u grlu svom, po prvi put, po prvi put, po prvi put.
Sve te odjednom plaši tad, njegov pogled i njegov smijeh. Javlja se strach, drhćeš kao slomljen prut.
Zar u srcu koje voli još ima mjesta i za smijeh u času kad ostavlja se sve po prvi put, po prvi put, po prvi put?
Pred njim budi se prošli svijet. Dal' oživjet će skupa s nim sjećanja ta koja javljat će se svud?
Dal' će slabost nekog slatkog trenutka (jača nego on), ljubavi našoj nanijeti bol po prvi put, po prvi put, po prvi put?Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.