За живота градим храм
само од белог камена
да у њега закопам
читав живот немиран, немиран
A на храму нека пише
овде спава једна душа
која никог не слуша
своје дане броји сaма закопана
И биће боље јер ја знам
да живим сам
ти ниси никад ту
да пружиш утеху
срцу мом што себи тражу дом
И биће боље јер ја знам
да живим сам
ти ниси никад ту
да пружиш утеху
срцу мом сломљеном
Ако некад пролазиш
покрај храма застани
немој да заборавиш
ту су снови моји заспали, заспали
Камен дижем да се зна
да је некад живела
живела па заспала
једна љубав моја велика, велика
И биће боље јер ја знам
да живим сам
ти ниси никад ту
да пружиш утеху
срцу мом што себи тражу дом
И биће боље јер ја знам
да живим сам
ти ниси никад ту
да пружиш утеху
срцу мом сломљеном
Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa. |
|
