---

Relja:
Sjećam se, te večeri nisam upoznao samo nju;
upoznao sam njenu nježnost,
njenu samoću,
plahost,
njenu šutljivost.

Mislila je da mi može dati jedino ljubav
i da ja samo to želim,
ali ja sam želio mnogo više.
Htio sam biti slobodan i da ona bude slobodna,
slobodna i moja.
Nazvao sam to ljubavlju,
a rekla je: „To ne postoji,
bilo bi odviše lijepo”.

Gledao sam je, smiješio se, šutio
i malo pomalo počela se oslobađati.
Padale su njene ideje, njen strah, nepovjerenje
i zajedno s njenim tijelom obgrlio sam i njenu volju, osjećaje, dušu.
Rekla mi je: „Prvi put oborila sam pogled i pocrvenjela pred čovjekom”.

Gabi:
Mi, sami mi,
plahi smo mi,
slobodni mi
i izvan nas,
samo za nas
zbilo se sve.

Mi, ludi od tog,
nestavarni mi,
kao bez tijela,
grešnici smo mi,
robovi mi,
anđeli mi.

Relja:
I upravo zbog toga sve to danas izgleda tako glupo, neshvatljivo
jer, priznat ćete, nije odviše lijepo vidjeti me
kako skupljam svoje stvari i bježim kao kradljivac.
A ona… ona me ne zadržava.
Naučio sam je da bude slobodna.

Gabi:
Ti odlaziš sad,
uzimaš sve,
ali naš susret
ostavljaš tu,
zauvijek tu
duboko…

---

Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.