Razdražen zadahom umiruće zemlje
Visoko je podigao svoja kopita
Svuda pustoš, sve jalovo dokle pogled seže
Nema dana, nema noći, nema ničega
Razjapila usta krikom svemiru se moli
„Izbavi me patnji o tako ti sazvežđa
Usahnula mora, gledaj, utroba mi gori
Besomučno izjedana kužnim raljama“
Oganj je u oku sivog konja moga
Iz usta mu sumpor suklja, na Sinaj nas vodi
Na taj kamen da još jednom kroči ova noga
Tu odakle spustila se da opet sad hodi
I gledaću sa tog vrha na sve čet’ri strane
Dok u srcu vatra gori, o Jutarnja Zvezdo
Kako padaju nacije kao pod nož jagnje
Ništa nije tako podlo kao um čovekov
Ja sam alfa i omega rastočiću svemir
Na atome, pa u ništa, pa ću opet sve
Iz crnih rupa povratiti nuklearnom silom
U dubinu moga oka k’o pogrebne vatre
Imam ključeve od pakla, ključeve od smrti
Ja sam onaj koji beše, onaj koji jeste
Ja sam alfa i omega progutaću svemir
Progutaću prostor, vreme, progutaću sve
U trenutku svi eoni u utrobi mojoj
Ostaviće uspomene šta je bilo pre
Sve ću duše razložiti u ništavilo
Postojanja puls zgasnuti sa svom svojom moći
Imam ključeve od pakla, ključeve od smrti
Ja sam onaj koji jeste i koji će doći
Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa. |
|
