Nije mi bilo tad ni 14 kad sam na svijetu ostao sam otac mi bio asfalt bez srca a hladna ulica zla maćeha
Bilo je, brate, previše bola glavom kroz zid sam išao i ko na oštrici brijača ja sam sito, rešeto prošao
Na ovom srcu rana je dvjesta i bar za tol ko još ima mjesta takvi ko ja su sa slojem boje i rođeni su za heroje
U ovom gradu što dušu ima srastao ja sam u korenima mnogo mi dao, mnogo uzeo ni ja mu nisam dužan ostao
I sad ponekad dok grijem tugu sjećanja dodju, odvedu me u prošlost moju, u prošlost ružnu da podsjete me godineTeksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
