Već simptomatično konzumiram mrak, ponovo budan, iznova lud jer samo noću radi ljubavi konzulat na čija vrata moje srce kuca uzalud.
Da l' senke goni kasnog taksija far il' sjaj u oku pali san od stakla? Samo na tren, a tren je dovoljan tek tako da sujeta zaboravi tu raskrsnicu pakla
na kojoj stoji neki voštani ja, broji trenutke te poslednje sa tobom. Ma ne, ne drhtim, to me probija vetar dok trguješ tim usnama k'o second-hand robom.
Priča o tebi, težak usmeni rad. Otme se pelin pa se otme i reč. Moj gorak osmeh možda prevari druge, dubok uzdah kada grudi zagrebe kao skreč.
Iskreno, toplo, moje poslednje zbogom k'o kišno nebo kad se našminka dugom. Skrivena iza svojih dečjih godina čik me potraži u nekom drugom...Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
