Pod velom crne senke lutamo u mraku, tražeći razlog svoga kraha. Tad krhka duša postaje žrtva svirepe trgovine straha.
Traži izlaz putevima krivim, misli da odgovor je tu, ali sve manje je svesna, da kap crne čini belo sivim...
Proroci propasti, predvodnici stada, deca usnuloga Boga, Slediće manifest Pomračenog Uma, zarad spasa ljudskog roda ubij bližnjeg svoga!
Od vela crne senke satkano otuđenje Etičko čišćenje
Udariće opet brat na brata, skamenjen duh u ljušturi sve manje misli i shvata, da živi na korak od građanskog rata...
Proroci propasti, predvodnici stada, nude ti zonu komfora, bezbolan beg od razuma i moralnog razvrata, suicid iz nehata!
[Solo: Luković] [Solo: Tomić] [Solo: Luković] [Solo: Tomić] [Tema: Luković, Tomić]
Proroci propasti, predvodnici stada, deca usnuloga Boga, Slediće manifest Pomračenog Uma, zarad spasa ljudskog roda...
I svakim novim dahom, oko tvoga vrata, sve više zateže se vrpca, ti čedo mrtve zemlje koja se vrti oko pregoreloga Sunca.
[Solo: Luković] Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa. |
|