U trenutku kada si došao na svet,
svi su se smejali a ti si plakao.
Okovan gomilom njihovih pravila,
u kalup si se stapao.

Krvavi ožiljci od oštrih pogleda,
sapliću te dok činiš prve korake,
izvrnut ruglu pred svojim plemenom,
naučio si plesne pokrete.

Nije način predaja,
u meni želja nesalomiva,
glavom kroz zid, iznad očekivanja.

Nikad pred jačim ne pokori se.
Marginama kalupa ne predaj se.
Duboko u srcu nosi svoj žig,
negde pri kraju ti naći ćeš svoj mir.

Ali duša ranjiva trpi ubode,
lak plen da se zloupotrebi,
lišavaš se voljno svog oružja,
počinješ borbu protiv zla, zlom u sebi.

Dolaziš na raskršće ne okrećući se,
gazeći svoj ponos biraš put najkraći.
Zaslepljen svetlima kula i gradova,
ne vidiš da zabranjeni plod je najslađi.

Rašivši svoj fini kroj,
postao si samo broj,
sedi starac u ćošku koji čeka na red svoj.

Nikad pred jačim ne pokori se.
Marginama kalupa ne predaj se.
Duboko u srcu nosi svoj žig,
negde pri kraju ti naći ćeš svoj mir.

[Tema: Tomić]
[Solo: Luković]
[Solo: Tomić}

Nikad pred jačim ne pokori se.
Marginama kalupa ne predaj se.
Duboko u srcu nosi svoj žig,
negde pri kraju ti naći ćeš svoj...
negde pri kraju ti naći ćeš svoj mir.

[Solo: Luković]

---

Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.