Tužni zbore, dobar dan! Usnih sladak plitki san... Od kolevke odgajan, da ti budem zahvalan, za svu pomoć i sav trud, što izvede nas na put, al' ne reče mi za zlu ćud - da čovek je čoveku vuk.
I zato, Bašal prala Oče naš! Spokoj mi pruža spoznaja, da je zlato sve što sja.
Stado prepuno crnih ovaca, pseudo anti-vavilonaca, tvrdi, sve što osetim - sam sam za to kriv... Zar ovol'ko moram mreti da bih najzad bio živ?!
ćutim, trpim i pravim se lud, dobro znam da nemam kud... Sipaj mi care sve! Rak, stres i blud, da ne patim uzalud...
[Solo: Tomić]
Motivisan putem napretka, anesteziran, pijun poretka. Poslušno prihvatam, mirno marširam na put bez povratka...
[Tema: Luković, Tomić]
Shvatih buđenjem da materica kroji odmetnika, po meri svog perverznog ukusa.
...Ti pravi se lud, jednosmeran to je put. Bunt putem samouništenja, korak napred, nazad dva.
Zadojen perfidnim obmanama, o razvoju i izumima, podržaćeš novi rat za mir, gde pobedu uvek odnosi Pir.Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
