---

Ispred teatra Baljšoj
ja sam te čekao satima.
Tvoj beli hrt, berzoj,
je lajao pred vratima.
Na minus dvadeset i šest
Moskva je tonula u san.
Ja sam se topio k’o sneg,
kada ga staviš na dlan.

Tamara, čekanje me strašno zamara,
bele noći vetar zamara, a tebe nema.
Tamara, nikad nije bilo tužnije,
da smo samo malo južnije, negde dole, južno.

A ja sam bio strašno kul
i nisam padao na fore.
Da li je tako bilo hladno
i mornarima sa Aurore?
Mada si bila lepša od Neve
i raskošnija od Jermitaža,
ne bi te ček’o ni Žilber Beko.
To bi za njega bila blamaža.

Tamara, čekanje me strašno zamara,
bele noći vetar zamara, a tebe nema.
Tamara, nikad nije bilo tužnije,
da smo samo malo južnije, negde dole, južno

---

Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.