Voz, pospani voz za Harkov – Gomelj – Lenjingrad Znam kako je noćas dalek Beograd Neće moći nikada olovka i hartija I svi ruski poštari ne mogu ti odneti Pismo koje pišem ja Marka s likom Lenjina I u pismu jedina tuga što me rozbija
Nije votka rakija mada noćas udara Tuga mi je velika, velika koʾ Rusija Ja ne mogu poslati ljubav jer se ne šalje Nitʾ sam mogoʾ poneti s sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izgužvana lica putnika Ti si tamo negde iza onih planina Da lʾ si možda zaspala ilʾ si budna kao ja? Da lʾ te muče nemiri ilʾ te ništa ne muči? Kada budeš čitala pismo koje pišem ja Tajna biće skrivena iza ovih redowa
Nije votka rakija...Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
