Dvadeset i osam godina samoe, iz sobe jo ne izlazim jer ne mogu da ustanem Misli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanem Slike ivota to je nekad bio moj sada ivi neko drugi a to vie nisam ja kao bivi legionar Za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio. Dovoljno je prolo da mnogi me zaborave ko pamti me jo uvek morae da umre Na ulici sebe u da vidim kako traim, koga on to najbolje zna, Al kako da se ponaam kad napolju me vide spoj i sveta Zaboravio pravila, ne znam, jo uvek iz senke ivot u da gledam Jer suvie je opasna tajna koju znam: Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina: Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam Jai sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio Ja uvek biu isti jer to je moja sidbina: Ja uvek biu prvi jer tako biti mora. Momenat slobode i deli zdravog razuma moram da ignoriem od sebe da ga oteram, Dovoljno je prolo da mozak mi se upali, Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam, I nou da se kreem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnom Jedan deo mene ali i razmilja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude, I kia se sputa, nju jedino jo volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere, Al to je samo seanje i koa mi se jei, kad pomislim na pre kako lepo mi je bilo U oku u senci ja strategiju pravim i plaim se da oi me ne odaju u mraku Ve dugo isti poloaj i poinjem da trnem, srea mise javlja sad je isto kao pre: Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina: Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam Jai sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i seb
Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa. |
|