Pod plamenom, teških muka smo stali, pod krovom beskraja tako smo mali i otuđeni... Primi me za ruku i drži, izbrisao sam riječi sve, ne mogu ti reći sve, tvoje oči su iskrene. Ograničenja ovoga svijeta, stalno isto sunce se vrti, stara radost opet me vara. Tamo gdje bistru vodu obmah zagade, novcem peremo lica od pohlepe. U tuđini okova vjeri smo nakloni, sramotnim primislima još smo skloni. Ne razlikuju se želje poplavom zametnute, polja biranih riječi tada su nepregledna. Mogu li napokon ostati u tišini mirna srca? Jer jasno je da otvorene, iste su oči svakom, daju nam za pravo da život svoj obojio sami, te sve oluje svijeta neće nam skriti poglede... ni pod plamenom ni pred beskrajem.Teksty umieszczone na naszej stronie są własnością wytwórni, wykonawców, osób mających do nich prawa.
